Marina, tek uz pomoí„"¡ starih slika,
joí…¡ mogu da se setim tvoga lika,
i bude se tad neki nemiri zli i
drugovima prií„am da si moja bila ti,
sav pijan od te laí…¾i, ko od dobrog
rumenog vina.
Marina, ti si bila moja prima,
Marina, svetlo, tama, leto, zima.
I verujem joí…¡, u tome je spas,
i í„esto tako smií…¡ljam neki í…¾ivot za nas.
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.
Marina, ja joí…¡ iste pesme pevam.
Marina, ja joí…¡ iste snove snevam.
Iz nií„ega smeh joí…¡ stvoriti znam,
a kraju svake pesme ipak ostanem sam,
i uvek í„ujem kako í…¡umi more iz daljina.
Marina, dal' í„"¡emo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda í„"¡e nas to odvesti.
I dobro je to í…¡to ne znamo kraj,
Sad zbogom, neí„"¡u reí„"¡i da te volim,
ali znaj,
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.
Marina...