Pros'o sam divlji zapad sirom pod nebeskim sesirom,
a to bas nije neki raj:
kaktusi, kojoti, oluje, pa nema vode i struje,
o, kakav zabit kraj...
Al ja sam gonio svog vranca, mada sam dobar ortak s njim,
mor'o sam naci toga stranca da najzad rascistim sa tim:
zasto je slavan i kol'ko je brz, na kraju krajeva,
Celovecernji the Kid.
Od Santa-Fea do Santo-Franciska, i dalje, dokle god dopire vid,
cuje se muzika, larma i vriska gde god je Celovecernji Kid.
Cure visoke a prerija niska, na cudnim mestima ostavlja trag,
od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jase vrag.
Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jase vrag.
Poput tvrdoglavog Komanca svud sirom bozjeg ranca
jah'o sam za njim.
Sa koje strane pistolj drzi? Ma nije valjda brzi?
O, ne mirim se s tim.
Pros'o sam pravu kataklizmu, sret'o sam grizlije i sljam,
usla mi zvecarka u cizmu, od tad vise cizme ne skidam,
al' samo za njim, gde si - da si, dobro pazi
Celovecernji the Kid.
Od Santa-Fea do Santo-Franciska...
I konacno sam ga stigao na nekoj hacijendi,
izgledao je kao istocnjacki napuderisani dandy,
(pio je neki sumnjivi brandy).
Rekoh mu: "Vadi ga, da vidim kol'ko si dobar!"
On rece: "Opa, malo se cudim ovom gestu,
ja ne vadim nikad na javnom mestu,
mora biti da si me zamenio s nekim".
"Sinko", rece on, "ti resavas sve u prvoj rundi
i ispucas sarzer za par sekundi.
Kod mene je drugo, moj metak putuje dugo..."
Od Santa-Fea do Santo-Franciska...