Jos sam bio sasvim mlad,
eke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa lepa protina kci.
Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala kao plast.
Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...
O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.
Cudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tudj.
Bas sam prosao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...
Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci.
Jedan zivot, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku, ja se drzim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne naspram nje...