K'o ukleti jedrenjak
u gusti modri mrak
uranja kolodvor.
O, dobra noí„"¡ Banja Luko!
Ne, ne dolazim,
samo prolazim.
Nismo se videli dugo.
Dal' to beí…¡e í„ast, í…¡injel maslinast?
Znam, ona spava sad
i moí…¾da ponekad
predgraí„"˜em njenog sna
proí…¡eta ludi desetar.
Dal' ikad pomisli
kroz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar?
Hej, oí„i í„arne ispred kasarne!
Njenima nisam bio po volji,
vaí…¾no im bilo odakle su moji.
Zaí…¡to to smeta, sa ovog su sveta,
hlebotvorci, í„estit soj?
Njen me je baba uz'o na nií…¡an:
dal' sam od njinih il' baí…¡ i nisam?
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Mani se í„ií„a, ja sam svoj.
Od Stare Kanjií…¾e,
pa malko nanií…¾e,
gde Tisa uspori
dici í„"¡u salaí…¡ na bregu.
Moí…¾da im pobegne
kad í…¾ito polegne,
kad se jarebice legu.
Moí…¾da kad sneva meni dospeva.
Otpravnik klima crvenom kapom:
"Vreme je bilo, 'ajmo polako".
Prosipa vetar behara pehar,
spavaj mala, maí…¡ala.
Ne volim kad me uzmu na nií…¡an:
dal' sam od njinih il' baí…¡ i nisam?
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Za svaki sluí„aj, joí…¡ uvek samo svoj.