Volela je klasiku i jazz, citala je, pretezno, Perl Bak.
Njen je praded bio ruski knez, dosao je sa Urala cak.
Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Ne, nikad nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Prozla je, uglavnom, citav svet, London, Pariz, Amsterdam i Rim.
Vozila je plavi "Renault 5", ma, vozila je pristojno, sasvim.
Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Zivela je kao sat. Strogi plan za svaki dan.
Zelela je znati sve: "Sta se zbiva? Ko se muva?"
Ja sam sasvim drugi tip, o, tako divno slobodan,
bas ma briga za njen krem. Eto, to je to.
Baz i ne bi bio neki brak, kad je zenin idol - cika Freud,
a njen suprug povrsan i lak, fudbal, coca-cola i Pink Floyd.
O, mama, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Sretnemo se ponekad. Pita me sta radim sad,
isprica mi ukratko, sta se zbiva, ko se muva.
Kazem joj da tugujem, kartam se i lumpujem,
s oblacima drugujem, ona kaze: "Sam si tome kriv".
Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.