Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.
Ne zelim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voce s raznih grana.
Sad zalim, da,
al' sta sam znao ja?
Ti si bila jos devojcica.
Leteo je kao leptir tvoj cuperak.
Drugi bi sve
imalo smisao,
drukcije bih zivot disao
da sam znao da postojis Olivera.
Mozda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
mozda smo zajedno iz voza negde sisli?
Mozda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i mozda smo se na trenutak mimoisli?
Sad zalim, da,
al' sta sam znao ja?
Ti si bila jos devojcica,
daleko od oga oka i mog pera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojis Olivera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te guzve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno sta ja to smeram.
Znao bih gde
da sebi nadjem mir,
skrio se u tajni manastir
i cekao da ti odrastes Olivera.