Samo da rata ne bude

Djordje Balasevic

Pijani momci prolaze duÅ¾ naÅ¡e tihe ulice,

oni u vojsku polaze, prate ih tuÅ¾ne curice,

brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!

Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića

devetsto-osamdesete, ulice Brane Ćosića

i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.

ZnaÅ¡ Å¡ta, neka mora sve potope,

ek se glečeri rasture, večni snegovi otope.

Pa Å¡ta, neka kiÅ¡e ne prestaju,

eka gromovi polude, samo rata da ne bude!

ZnaÅ¡ Å¡ta, nek se doba preokrenu,

ek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.

Pa Å¡ta, vetri nek pomahnitaju,

ek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica

i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.

LoÅ¡e te vesti uzbude - da rata ne bude!

ZnaÅ¡ Å¡ta, neka mora sve potope,

ek se glečeri razvale, večni snegovi otope.

Pa Å¡ta, kiÅ¡e neka ne prestaju,

eka gromovi polude, samo rata da ne bude!

ZnaÅ¡ Å¡ta, nek se doba preokrenu,

ek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.

Pa Å¡ta, vetri nek pomahnitaju,

ek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,

veliki nude zablude, plaÅ¡e nas raznim čudima

i svakoj bajci naude - da rata ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,

veliki nude zablude, plaÅ¡e nas raznim čudima

i svakoj bajci naude - da rata ne bude!