Jedne letnje noci tople, Cile, Picuka i ja,
poneli smo nesto klope da se nadje za dan dva,
pa smo krenuli u Brazil il' do juznih mora bar.
Smisljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan,
cudno zlato i Amazon, pa je dosao taj dan.
Za sve dje kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom.
Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi,
Gde smo gledali krog krosnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom,
kriv je on.
Birali smo dugo camce, maznuli smo jedan zut.
Poneli smo cak i mamce da bi pecali uz put.
Cinilo se, na pocetku, da ce provod biti lep.
Al', nestade nam prvo hleba, mucila nas strasna glad,
onda grom iz vedra neba, pa oluja, kisa, grad.
Al na, srecu, neki cica tad nas primio na slep.
Za sve je kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom.
Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi,
kad smo gledali krog krosnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom,
na onom splavu svom...
Vratili nas sutra kuci. Jao, sto me bilo stid,
pa sam hteo krisom uci, sunjao se uza zid.
Videla me prva mati: "Opa, vratio se sin!"
Na to otac rece samo: "Neka, nek je ziv i zdrav..."
Al' sam, ipak, tu i tamo, posle bio cudno plav,
pa su me u skoli dugo zvali Haklberi Fin.
Za sve je kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom.
Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi,
kad smo gledali krog krosnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom,
na onom splavu svom...
Kriv je on!